Jetra

Jetra je naveći unutrašnji organ kod čoveka i njena težina iznosi izmedju 1200 i 18000 grama.
Najčešća oboljenja jetre su: primarni tumori ( cistični ili solidni) i sekundarni tumori ( metastaze) koji su posledica maligniteta drugih regija.

BOLESTI JETRE

Jetra je prožeta krvnim sudovima i ima dvostruki krvotok, jedan koji dovodi vensku krv iz creva i slezine i drugi koji dovodi u jetru arterijsku krv. Ima centralnu ulogu u metabolizmu tela tako što stvara žuč, reguliše glikemiju, sintezu lipida i lučenje plazminih lipoproteina, reguliše stvaranje uree, faktora koagulacije, albumina u krvi, brojnih enzima i proteina. Jetra omogućava detoksikaciju organizma i izbacivanje svih štetnih suspstanci.  Bolesti jetre se uglavnom razvijaju sporo i imaju slične simptome.

CIROZA JETRE

Ciroza jetre je bolest u kojoj se zdrave ćelije jetre (zdravo tkivo) zamenjuju fibroznim i stvaraju se tzv. fibrozni ožiljci. Među faktorima koji utiču na pojavu ciroze jetre posebno se ističe preterana upotreba alkohola (alkoholna ciroza jetre). Od važnosti su još dijabetes, hepatitis B i C, autoimuni hepatitis, Vilsonova bolest, upale i ožiljci na jetri, preterana upotreba lekova, poremećaji u krvnim sudovima, masna jetra i gojaznost. Ukoliko se ne leči masna jetra često ume da dovede do ciroze jetre.

KARCINOM JETRE

Karcinom jetre je relativno retko oboljenje koje drastično menja život pacijenta, već od momenta kada se pojave prve sumnje na bolest do suočavanja sa bolešću. Karcinomu jetre najčešće prethodi ciroza i smatra se glavnim faktorom rizika za pojavu hepatocelularnog karcinoma. Kao i svi drugi faktori, nije dovoljan ni neophodan uslov za pojavu karcinoma jetre. Među faktorima rizika se spominju hepatitis B i C, nealkoholna masna jetra, alkoholizam, hemohromatoza, dijabetes tip II, izloženost alfatoksinu iz hrane, korišćenje anaboličkih steroida i gojaznost. Metastaze se pojavljuju u plućima i limfnim čvorovima. Angiosarkom je redak ali vrlo agresivan vid karcinoma koji ima lošiju prognozu.

OPERACIJA KARCINOMA JETRE

Operacija primarnog karcinoma jetre (delimična hepatektomija) podrazmeva hirurško uklanjanje dela jetre koji je zahvaćen karcinomom. Ukoliko je tumor manji i u jednom režnju, uklanja se samo tumor i okolno tkivo. Operacija karcinoma jetre može da se obavi ukoliko je jetra očuvala svoju funkciju (ukoliko nije došlo do uznapredovalog stadijuma ciroze jetre) i ukoliko nisu zahvaćeni krvni sudovi. Tokom operacije se uglavnom upotrebljava i ultrazvuk kojim se pronalaze kancerogene promene. Tendencija je da se radi poštedna operacija koja u što većoj meri čuva parenhim jetre.

Operacija jetre se obavlja u opštoj anesteziji, traje nekoliko sati i uobičajeno je da pacijent posle operacije boravi u bolnici do dve nedelje. Kod operacija jetre javljaju se rizici od postoperativnog krvarenja koje zahteva poseban tretman. Pacijenti dobijaju detaljna obaveštenja o dijetetskom režimu kog treba da se pridržavaju u toku perioda oporavka.

Kod procene efekta lečenja karcinoma jetre koriste se pregledi CT skenerom i magnetnom rezonancom, analiza nivoa alfa-fetoproteina u krvi, ali i subjektivan osećaj pacijenta.

Metastaze u jetri se pojavljuju najčešće zbog karcinoma debelog creva i nisu uvek operabilne. Da li će biti pogodne za operaciju zavisi od pozicije metastaza u jetri, njihove veličine i broja. Ukoliko su metastaze raširene po celoj jetri, obično nisu operabilne. Kada jesu, govorimo o složenoj operaciji resekcije jetre koja zahteva vrlo veštu kontrolu krvarenja. Operacija metastaza jetre podrazumeva uklanjanje dela jetre koji je zahvaćen metastazama. Tokom operacije može da se odstrani veliki deo jetre, čak do dve trećine, a da ostatak jetre nastavi da obavlja svoju funkciju. Jetra se potpuno regeneriše nakon nekoliko godina. Nakon resekcije jetre radi uklanjanja metastaza primenjuje se hemioterapija kako bi se uklonile eventualno zaostale ćelije karcinoma.

Pored resekcije jetre primenjuje se i laparoskopska metastazektomija koja omogućava minimalnu traumu tkiva i brži oporavak pacijenta.

Operacije jetre se izvode i kod pojave dobroćudnih tumora kao što je slučaj sa hemangiomima (dobroćudni tumor krvi) i limfangiomima (dobroćudni limfni tumor). Ove operacije nisu posebno zahtevne i teži se primeni laparoskopske metode.